Malterisanje spoljnih zidova, fasaderski radovi

malterisanje spoljnih zidova - izrada fasade.jpg

Fasaderski radovi  predstavljaju izradu konačnog, završnog sloja na fasadi kuće. Kvalitet ovakvih radova je veoma bitan, s obzirom da je fasada direktno izložena atmosferskim uticajima, kao i dejstvu podloge usled difuzije vlage koja se nalazi u podlozi i njenih naprezanja zbog vlažnosti i temperaturnih promena. U ovom postupku prvo je neophodno očistiti spojnice i zidove od viška maltera i nečistoće. Zidove zatim treba ovlažiti vodom, a betonske površine isprskati cementnim mlekom. Oblaganje spoljnih zidova malterom može se podeliti na obično i ukrasno.

Kod običnog spoljašnjeg malterisanja koristi se krečno-cementni produžni malter sa razmerom 1:1:5, koji se nanosi u dva sloja.

Ukrasni fasaderski radovi mogu se izvoditi na tradicionalan način, koji podrazumeva nanošenje prvog sloja u vidu produžnog, tj. krečno-cementnog maltera, čija razmera može biti različita: 1:1:5, 1:2:6 ili 1:3:9, a debljina treba da bude od 1,5 do 2 cm. Ovaj sloj, pošto se prosuši, potrebno je izbrazdati zbog boljeg vezivanja drugog sloja. Kod savremenog načina umesto produžnog maltera, na pripremljenu podlogu, uz pomoć mašina za malterisanje nanosi se sloj mašinskog maltera. Kao završni sloj mogu se postaviti plemeniti ili plastični malterski premazi, a na kraju se mogu naneti i fasadne boje. Plemeniti malter predstavlja suvu smešu koja se proizvodi industrijski, a dobija se mešanjem kreča, cementa, drobljenog dolomitnog i kalcitnog agregata i pigmenta postojanog na svetlosti. Postoji više vrsta plemenitog maltera. Češljani plemeniti malter nabacuje se u sloju debljine od 10 do 15 mm. Nakon 6 sati sušenja čeličnim nožem se sa njegove površine ostruže 1 do 2 mm da bi izgledao kao obrađeni prirodni kamen. Prskani plemeniti malter nanosi se na podlogu pištoljem za prskanje. Plastični malteri su napravljeni od agregata, boje i veziva od smole u disperzivnom stanju. Postoji nekoliko načina nanošenja plastičnog maltera: valjani, zaribani, prskani i glatki gletovani malter. Valjani malter se na podlogu nanosi gladilicom, a njegovo ravnanje se vrši sunđerastim valjkom. Za dobijanje posebnih struktura na površini fasade koristi se gumeni valjak. Zaribani malter se na podlogu nanosi takođe gladilicom i zaribava se plastičnom gladilicom u željenim pravcima. Prskani malter se nanosi pištoljem u dva sloja i na taj način se dobiva hrapava površina. Glatki gletovani malter se razvlači gladilicom u vertikalnom smeru, a zaglađuje horizontalnim potezima.

Na našem tržištu u ponudi postoji veliki broj maltera, gitova, premaza i sredstava za zaštitu fasade koje nude različiti proizvođači. Prilikom njihovog nanošenja potrebno je pridržavati se uputstva za upotrebu.

Podnožje kuće (ili nekog drugog objekta), tzv. „sokla“, zbog veće otpornosti od vlage, oblaže se veštačkim kamenom. Veštački kamen može se postaviti na dva načina. Kod postavljanja veštačkog kamena pomoću alata za obradu kamena postupak najpre podrazumeva prskanje zida cementnim mlekom, a potom se nanosi cementni malter razmere 1:3, debljine od 1,5 do 2 cm, koji treba da bude lako izbrazdan. Kada se ovaj sloj prosuši nanosi se sloj maltera od veštačkog kamena debljine od 1,5 do 3 cm. Zatim treba sačekati 7 dana da se ovaj sloj maltera dobro osuši, a onda izvršiti konačnu obradu alatom za površinsku obradu kamena. Drugi način predstavlja ispiranje površine. Radi estetskog izgleda umesto veštačkog kamena koristi se rečni šljunak sa što više oblutaka. Izravnana površina se zatim može premazati preparatom koji sprečava vezivanje cementa na površini, ili se pak,  nešto ranije cement može isprati vodom ili ukloniti vazdušnim mlazom pod pritiskom.