Malterisanje unutrašnjih površina

malterisanje unutrasnjih zidova

Pri malterisanju unutrašnjih površina malter se uvek nanosi u više slojeva. U zavisnosti od vrste podloge na koju se nanosi malter i od zahteva projektanata postoje različita malterisanja.

Kada je reč o sporednim prostorijama, tavanima, podrumima i dr. postupak malterisanja obavlja se na više načina:

  •  Prskanjem betonskih površina cementnim mlekom. Pre prskanja betonska površina se treba nakvasiti. Za ovu namenu koristi se cementno mleko koje se dobija mešanjem cementa i prosejanog oštrog rečnog peska u razmeri 1:1.
  •  Nabacivanjem retkog cementnog maltera na betonske površine,
  •  Grubim malterisanjem pri kome se nanosi samo jedan sloj maltera, a ravnanje se vrši daščicom,
  •  Zamazivanjem zidova od opeke ili kamena produžnim malterom razmere 1:1:6 ili cementnim malterom u razmeri 1:3. Pri ovakvom postupku, u prethodno očišćene i izdubljene spojnice nanosi se malter mistrijom, zatim se zamazuje duž spojnice. Svež malter se nakon ovoga razmazuje starim vrećama tako da bude utrljan preko cele površine zida.

Malterisanje zidova od opeke obavlja se u dva sloja. Prvi sloj treba da bude od produžnog maltera razmere C:K:P – 1:3:9 ili od krečnog maltera razmere 1:3. Za drugi sloj koristi se krečni malter u razmeri od 1:3 do 1:3,5. Zidan površina se mora pripremiti za malterisanje tako što se očisti i iskvasi vodom, zatim se izrađuju pogače od maltera veličine 15/15 cm na razdaljini od 1-1,5 m. Nakon toga potrebno je prekontrolisati letvom ravnjačom da li su površine pogača u istoj ravni. Između pogača potom se postavljaju aluminijumske šipke (vođice) kvadratnog preseka, sa navarenim šiljcima koji treba da uđu u spojnice na zidu. Veličina vođica treba da bude 15/15 cm. Nakon toga, gornje površine pogača treba izjednačiti sa vođicom. Zatim se umesto aluminijumskih postavljaju malterske vođice, a njihovu površinu treba kontrolisati libelom preko ravnjače. Tada je sve spremno za nabacivanje prvog sloja maltera. Posle nabacivanja ravnanje se vrši letvom ravnjačom koja se vuče po vođicama, a potom se celo polje po visini ravna velikom gladilicom (perdaškom). Fini sloj se ravna kružnim pokretima.

Malterisanje zidova od kamena obavlja se na isti način, sa oba sloja od produžnog maltera.

Kod malterisanja betonskih zidova njihova površina se mora uvek prvo poprskati retkim cementnim mlekom. Potom se zidovi malterišu cementnim malterom u razmeri 1:3 ili produžnim malterom razmere 1:1:5 ili 1:1:6.

Malterisanje zidova od lakih građevinskih ploča (npr. heraklit, tarolit i dr.) sprovodi se preko spojnica – prekrivenih i učvršćenih traka od jute ili rabica širine do 10 cm. Ovakve zidove neophodno je najpre isprskati cementnim mlekom. Za malterisanje se koristi produžni malter razmere C:K:P 1:3:9, a njegov sloj treba da bude debljine 2 – 2,5 cm.

Kod malterisanja unutrašnjih zidova mašinskim putem postoje sledeće faze: nanošenje maltera, ravnanje letvom ravnjačom, izravnavanje gladilicom, nanošenje finog sloja produžnog krečnog maltera, izravnavanje metalnom gladilicom i na kraju brušenje.

Malterisanje plafona se sprovodi zavisno od podloge od koje je načinjen plafon. Malterisanje ravnih armirano-betonskih ploča sprovodi se tako što se cela površina najpre isprska cementnim mlekom, a zatim se nanosi ili sloj cementnog maltera razmere 1:3 ili sloj produžnog krečnog maltera čija razmera treba da bude 1:1:5 ili 1:1:6. Malterisanje plafona od trske obavlja se u dva sloja. Prvi sloj treba da bude debljine od 1,5-2 cm od krečnog maltera razmere 1:1 (tzv. cok malter). Drugi sloj treba da bude od krečnog maltera razmere 1:3, a njegova debljina oko 1 cm.